5 razloga da pročitate knjigu „Sands of Dune“ i da bolje razumete univerzum Frenka Herberta
Mapa Mag zajedno sa lancem knjižara “Vulkan” nastavlja rubriku u kojoj predstavlja najzanimlivije i neobične knjige na engleskom jeziku koje možete pronaći u Beogradu. U novom izdanju govorimo o zbirci Brajana Herberta i Kevina Andersona posvećenoj univerzumu Dine, objavljenoj 2022. godine.
Tekst: Saša Iordanov
Fotografije: Konstantin Kondrukhov
Roman Frenka Herberta
Godina je 1965. Tada malo poznati pisac Frenk Herbert objavljuje roman „Dina“, koji će kasnije postati dobitnik nagrada „Hugo“ i „Nebula“ (verovatno dve najuticajnije književne nagrade u oblasti naučne fantastike), kao i jedno od najprofitabilnijih dela u žanru. Kao i mnoge velike priče, „Dina“ je počela od sitnice: Frenk Herbert, radeći kao novinar, odlazi u Oregon kako bi napisao članak o borbi lokalnih vlasti protiv peskovitih dina. Tekst nikada nije završen, ali je to putovanje probudilo pisčevu fascinaciju pustinjama.
Univerzum Brajana Herberta
Inspirisan uspehom „Dine“, Frenk Herbert je napisao još šest knjiga. U početku je planirao samo tri, ali je popustio pod pritiscima agenata, izdavača i čitalaca. Herbert je želeo da napiše i sedmi deo, ali je preminuo pre nego što je uspeo da ga završi.
Trinaest godina nakon Herbertove smrti, njegov sin Brajan, uz pomoć književnika Kevina Andersona, započinje proširenje literarnog univerzuma svog oca. Tokom 25 godina, autori su objavili desetine knjiga, uključujući dvotomnu „Dinu 7“, zasnovanu na Frenkovim nacrtima. U jednom trenutku, Brajan je pronašao arhivu sa očevim materijalima – detaljan sinopsis na 20 stranica i hiljade stranica beleški.
New Age, ratovi i ekologija
Svet „Dine“, kao što nije teško pretpostaviti, temelji se na temama koje su zaokupljale prosečnog Amerikanca šezdesetih godina. To je bilo vreme uspona New Age-a – raznih ezoterijskih učenja koja su nudila alternativne puteve za spoznaju sveta. Istovremeno, zapadni svet je uživao u plodovima naučno-tehnološke revolucije: razvoj tehnologije čudno se stapao sa sklonošću ka mističnim kultovima.
Dovoljan je letimičan pogled na zaplet da bi se shvatilo: „Dina“ je čudna mešavina Jevanđelja i „Lorensa od Arabije“. Zanimljivo je da je roman objavljen između revolucije u Iraku (1958), Godine Afrike (1960) i energetske krize iz 1973. Dekolonizatorski duh kod Herberta spaja se s ekološkom tematikom. I, na čudesan način, sve to deluje izuzetno aktuelno danas, u kontekstu globalnog zagrevanja i razvoja veštačke inteligencije (podsećamo, u svetu „Dine“ čovečanstvo je preživelo razorni rat s robotima).
Ekranizacije
Bilo je nekoliko pokušaja da se radnja „Dine“ prenese na ekran. Prvi je to pokušao čileanski provokator Alehandro Hodorovski. U filmu je trebalo da glume Salvador Dali, Mik Džeger i Orson Vels, ali je projekat na kraju obustavljen (međutim, priči o ovom neuspelom filmu posvećen je poseban dokumentarac). Drugi je bio Dejvid Linč – njegova verzija „Dine“ iz 1984. godine nije bila uspešna na blagajnama. Nakon toga usledio je mini-serijal Džona Harisona, koji je postigao solidan uspeh. Ipak, pravi proboj desio se ekranizacijom Denija Vilneva, koja nam je donela novu estetiku i status glavnog art-blokbastera poslednjih godina. Uspeh je bio toliko impresivan da je HBO, koji je ove godine započeo prikazivanje prikvel serije iz sveta „Dine“, odlučio da ne izmišlja ništa novo, već je usvojio estetiku koju je osmislio Vilnev.
Pripovetke
Zapravo, HBO-ova serija je prva ekranizacija dela Herberta mlađeg. Radnja „Proročanstava“ odvija se više od deset hiljada godina pre događaja iz klasične trilogije Frenka Herberta. Usput, pored toga što je Brajan Herbert značajno proširio vremenske okvire priče (i na taj način objasnio mnoge nejasne elemente univerzuma), dodao je i kratke priče. Na primer, zbirka „Sands of Dune» sastoji se od četiri pripovetke, od kojih su tri već ranije objavljene, dok je jedna potpuno novo delo. Njihova glavna prednost je mogućnost istraživanja fantastičnog sveta bez potrebe za dubokim uranjanjem u složeni univerzum romana. Ovo nam se čini idealnom opcijom za čitanje tokom zimskih praznika.
