Devet činjenica koje možda niste znali o Geneks kuli
Beogradski simbol brutalizma i prva ,,pametna» zgrada
U novembru 2021. godine Zavod za zaštitu kulturnih spomenika grada Beograda uvrstio je Stambeno-poslovni kompleks Geneks u kulturna dobra grada. Ova odluka naišla je na podeljena mišljenja kod Beograđana — dok jedan deo smatra da je za to bilo krajnje vreme, ima i onih za koje je ovo spomenik ,,nekulture», kako zbog samog eksterijera, tako i zbog burne istorije koja se nadvija nad kulom, i trenutnog njenog stanja. U svakom slučaju, neosporna je činjenica da je Geneks kula postala integralni deo svakodnevnice generacija Beograđana, pa je maltene nedopustivo živeti u Beogradu i nemati nekakav stav prema njoj.
Zapadna kapija Beograda
Geneks kula poznata je i kao “Zapadna kapija Beograda”, pre svega zbog svog položaja, tik pored glavnog autoputa, kao i zato što svojom spoljašnjošću zaista podseća na kapiju grada. Osim toga, svojom grandioznošću i neuobičajenom arhitekturom zgrada je zaslužila status simbola Beograda, a važi i za jedan od glavnih orijentira u gradu. Nazivu doprinosi i činjenica da će svaki posetilac, približavajući se Beogradu, prvo ugledati Zapadnu kapiju, zbog čega ona i ostavlja utisak kao da štiti grad.
Beogradski simbol brutalizma
Kula Geneks smatra se za najupečatljiviju predstavnicu beogradskog brutalizma, arhitektonskog stila koji odlukuju masivne betonske građevine. Kulu je projektovao arhitekta Mihajlo Mitrović, veliki majstor i redovan profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Izgradnja je završena 1980, a krajnji rezultat su dve kule, poslovna i stambena, povezane konstrukcijom u vidu mosta na 26. spratu. Kula je značajna zbog tehnike izgradnje, prvi put primenjene na našim prostorima — kompletno je livena u betonu, bez metalnih konstrukcija.
Prva ,,pametna» zgrada
U ono vreme kada je projektovana, Zapadna kapija bila je sinonim budućnosti arhitekture. Bila je jedna od prvih “pametnih zgrada” u Beogradu, sa kompjuterskim centrima iz kojih se automatski pušta struja, grejanje, hlađenje, liftovi itd, a futurističkom izgledu doprineli su i digitalni časovnik i restoran nalik na svemirski brod koji kao da lebdi nad kulom. Od januara ove godine, posle mnogo godina, sat ponovo radi, a restoran će, ipak, sačekati neka srećnija vremena.
Beogradski Olimp
Na vrhu Geneksa, na 35. spratu, po izgradnji bio je otvoren i restoran. Vrh tada najviše zgrade u Beogradu, nedostižan ,,običnim” ljudima, ostaje rezervisan samo za tadašnju poslovnu i političku elitu. Hrana i usluga bili su vrhunski, ali je arhitekta ostao nezadovoljan činjenicom da je restoran ostao u vlasništvu Geneksa i nikada nije otvoren za širu javnost. Zatvoren nakon bombardovanja, do današnjeg dana ne radi, mada je enterijer očuvan kao da bi, uz jedno temeljno čišćenje, već istog dana mogao ponovo da počne sa radom.
Ideja je bila da ovo bude rotirajući restoran, po ugledu na one u Bratislavi i Minhenu. Po uzoru na Minhen ugrađen je ceo mehanizam za rotaciju, izuzev jednog krajnje jednostavnog detalja, koji, prema rečima arhitekte, imaju sva ozbiljnija pozorišta, ali bez kog, nažalost, ova zamisao nije mogla biti ostvarena.
Narandžaste stepenice
Na platou ispred kule, ispred stare fontane, nalaze se velike narandžaste polukružne stepenice, nekada amfiteatar u kome su mogle da se izvode predstave, danas omiljeno okupljalište mladih. Mnogi stanovnici stambenog dela Geneks kule ovde su proveli detinjstvo, a vraćaju se stepenicama i kasnije, kada nostalgije odradi svoje.
Mural Lazara Vujaklije
Slikar Lazar Vujaklija, autor prvog murala u Beogradu, uradio je i murale na prizemlju kule Geneks na zahtev Mihajla Mitrovića, arhitekte zgrade. Njegove slike u duhu „naivnog ekpresionizma“ prave kontrast betonskoj obradi zgrade. Izmedju murala na Geneksu ima i slika same kule.
Muzej moderne umetnosti u Njujorku
U Muzeju moderne umetnosti u Njujorku od jula 2018. do januara 2019. američka javnost imala je priliku da se upozna sa remek-delima jugoslovenske modernističke arhitekture na izložbi pod nazivom ,,Ka konktretnoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980.” Na naslovnici kataloga za ovu izložbu našla se upravo Zapadna kapija Beograda.
Istorija prodaje
Geneks kula zapravo nosi naziv kompanije u čijem se vlasništvu od samog početka nalazio poslovni deo kompleksa. U pitanju je Generaleksport, vodeća trgovinska firma nekadašnje Jugoslavije, koja je doživela sličnu sudbinu kao i država u kojoj je profitirala. Bankrot kompanije proglašen je 2017. godine, a proces prodaje kule počinje 2022. Prva dva pokušaja prodaje, sa cenama od 2 milijarde i 1,46 milijardi dinara u ponudi, bila su bezuspešna, da bi na kraju došlo do formiranja treće ponude, koja je urodila plodom. Od početne cene od ,,svega» 834,6 miliona dinara, licitacijom se došlo do 2,4 milijarde, pa je 6. februara 2023. godine Geneks prešao u vlasništvo firme Eureka bar.
,,Kulturni Diznilend»
Pri poslednjem pokušaju države da proda Kulu, pristigle su i dve ponude od stanara i zajednica okupljenih oko njih. Oni su predlagali da država iskoristi pravo preče kupovine i kulu pretvori u prostor koristan za javnost — ,,Tesla kulu”. Zamisao je bila da se ovde premesti Teslin muzej, kao i Muzej Mlutina Milankovića, da se otvore biblioteke, restorani, koncertne dvorane, bioskop, već projektovan u sklopu zgrade, da se ponovo otvori restoran, uredi prostor oko kule i napravi vidikovac.
Drugi predlog, podstaknut trenutnim rastom kirija u prestonici, bio je da se poslovni deo kule pretvori u studentski dom, sa ciljem da se mladim ljudima pruži vetar u leđa.
U januaru je u ove svrhe bilo i protesta. Stanari nisu hteli da zgrada padne u ruke privatnim ili stranim investitorima, i to po onoj «besramnoj» ceni koja je ponuđena kao početna na poslednjoj licitaciji, ali san o ,,kulturnom Diznilendu» za sada ostaje samo san.
Tekst: Mila Milojević
Fotografije: Konstantin Kondrukhov
