Iz Beograda u jednom danu: skrenimo sa standardne arhitektonske rute i zavirimo u par tajnih sokaka u Vršcu Šta videti u gradu osim tvrđave?
U kakvom stilu arhitekture najviše uživate? Neogotika, eklekticizam, baroko, secesija? Možda srednjovekovne građevine? Vršac je grad u kojem možete videti sve odjednom. A kad se umorite, možete sesti u kafić na porciju sladoleda čiji se recept nije menjao od 1854!
Tekst: Ženja Tiškevič
Fotografije: Vikipedija, Ženja Tiškevič, Max Bakery, Coffee District, Restoran ”Etno kuća Dinar”
Kako stići:
Voz iz Beograda: u putu ćete provesti 1 sat i 45 minuta, cena karte u jednom smeru iznosi 486 RSD. Ako krećete u 7 ujutru, budite oprezni: sa istog koloseka otprilike u isto vreme polazi voz za Batajnicu. Vama je potreban mali crveni voz.
Šta videti:
Osnovni program
Kulturni program počinje već na železničkoj stanici. Zgrada u stilu eklekticizma je podignuta 1902. Projektovao ju je arhitekta Ferenc Pfaf — počev od 1887. radio je u službi Mađarskih železnica i osmislio 20 velikih i mnoštvo manjih zgrada.
U istorijskom centru, u Dvorskoj ulici se nalazi barokni Vladičanski dvor iz 2. polovine 18. veka. Za vreme vladike Gavrila Zmejanovića, 1904. godine, u zgradi su izmenili ulazni deo i obnovlili krov. Drečavo zeleni crep se pojavio u naše doba pod nadzorom episkopa Nikanora. Preko puta dvora je hram Svetog Nikole.
Gradsku kuću u neogotskom stilu je izgradio Sigismund Kiler 1860. U temelje zgrade uzidana je povelja na latinskom, nemačkom i srpskom jeziku. Obično turisti obraćaju pažnju samo na fasade, ali zapravo možete ući unutra, mada zgrada služi u zvanične svrhe, tako da slobodno kretanje nije dozvoljeno. Ljubazno zamolite čuvara da vam dozvoli fotografisanje i pitajte do kog stepenika smete da se popnete. Biće dovoljno da vidite zanosne slikane dekoracije na tavanicama iz 19. veka.
Muzej “Apoteka na stepenicama”. Od 18. veka sve do 1971.(preko 200 godina!) ovde se nalazila apoteka, koja je posle postala muzej. U prodajnom prostoru, tzv. oficini, očuvan je nameštaj iz 19. veka: masivni drveni mobilijar sa policama za boce i recepte. Pored lekova, ovde su pravili prilično poznatu kozmetiku “Doktor Filipon”. Ekspozicija je podeljena na nekoliko delova. Prirodnjačka zbirka sa početka 20. veka se sastoji od minerala, prepariranih ptica i životinja. Ako vam je taksidermija etički sumnjiva, možete je preskočiti. U farmaceutskom delu se čuva bezbroj različitih, sigurno zatvorenih boca sa etiketama sa hemijskim nazivima. Tu je i opremljena laboratorija — presa za tablete, refluks kondenzator i vaga. Naizgled su starinski, ali autor ovog teksta je na Farmaceutskom fakultetu koristio identičnu opremu krajem 2000-ih.
Cena: 250 RSD
Radno vreme:
UT – PET: 10.00 – 17.00
SUB: 11.00 – 17.00
NED: 10.00 – 14.00
Tajni ulaz sa dekoracijama. Na trgu Svetog Teodora Vršačkkog prođite pored istorijskog kafića “Đorđević 1854” i knjižare “Delfi” — videćete žuta vrata. Prođite kroz luk i popnite se na sprat. Na plafonu su očuvane dekoracije. Molimo vas da budete tihi, pošto je zgrada stambena.
Crkva Sv. Gerharda de Sangredo. Najveća Rimokatolička crkva u Srbiji, izgrađena je 1863. prema projektu arhitekte Franca Brandajsa. Visina tornjeva hrama iznosi 63 m, što ih čini vidljivim iz različitihn delova grada. Nažalost, trenutno se zbog restauracije ne može ući unutra.
Napredni program
Treking do Vršačke kule. Dobro procenite snagu i vreme!
Put počinje od 430 stepenika prema kapeli Uzvišenja Svetog Krsta. Zvuči zahtevnije nego što jeste: trebaće vam oko 20 minuta. Ne zaboravite da s vremena na vreme bacite pogled na grad.
Još 10 minuta će vam trebati do Crkve Svetog Teodora. Dok uživate u pogledu na grad, učiniće vam se da je finalna destinacija postala mnogo bliža, ali, verujte me, varljiv je to osećaj.
Od crkve do mape, odakle kreće ruta trekinga ka Vršačkoj kuli, stižete za oko 5 minuta, dok će vam još 40-50 minuta trebati da stignete do cilja. Ako se usput umorite, tu je i kafić sa vidikovcem. Tvrđava je podignuta u 14. veku, mada turski putopisac Evlija Čelebija spominje da ju je 1439. osnovao Đurađ Branković nakon predaje Smedereva Turcima 1439.
U kuli se nalazi i muzej, ali je bio zatvoren kad smo je mi posetili.
Gde popiti kafu:
Max Bakery
Pekara pruža veliki izbor sendviča, peciva i torta. Lokal prati modne trendove, pa smo otkrili kod njih dubajski kolač prilično zanimljivog ukusa.
• Dositejeva, 4 • Instagram •
Coffee District
Kiosk sa spešelti kafom za poneti se nalazi na putu ka 430 stepenika i može biti “stanica za punjenje” pred treking.
• Omladinski trg • Instagram •
Gde ručati:
Restoran ”Etno kuća Dinar”
Lokal se specijalizuje za domaću kuhinju sa posebnim osvrtom na roštilj. U enterijru dominira etnički motiv, dopunjen starinskim predmetima iz različitih banatskih sela. Ako planirate posetu restoranu u toploj sezoni, obavezno rezervište sto.
• Dimitrija Tucovića, 82 • Sajt • 013 / 830 024 •
Gde pojesti sladoled:
Kafe “Đorđevic 1854”
Porodični biznis: trenutno se proizvodnjom sladoleda bavi već sedma generacija Đorđevića. Krenuli su sa tim zanatom dugo pre izuma frižidera, tada su sladoledžije morale da vade ogromne komade leda sa površine zamzrnute reke i da ih čuvaju na poseban način dok ne stigne letnja sezona. Danas su proizvodnja i čuvanje sladoleda postali mnogo jednostavniji, ali tajni starinski recepti ostaju isti.
• Trg Svetog Teodora Vršačkog, 52 •
