“Openhajmer”: 5 razloga zašto treba pročitati biografiju “oca atomske bombe” Čak i ako ste već pogledali film
Mapa Mag i lanac knjižara “Vulkan” lansiraju novu rubriku u kojoj ćemo pisati o najzanimljivijim i najneobičnijim knjigama na engleskom jeziku koje možete naći u Beogradu. Knjige u originalu nisu samo najbolji način da proširite svoj vokabular, već i prilika da se upoznate sa stilom autora pre prevodilačke redakture i pročitate knjige koje srpske izdavačke kuće još nisu stigle da prevedu.
U prvom izdanju predstavljamo vam slavni roman “Američki Prometej: Trijumf i tragedija Dž. Roberta Openhajmera” — detaljnu biografiju veličanstvenog fizičara koji je zapalio vatru atomskog veka.
Tekst: Saša Iordanov
Fotografije: Konstantin Kondrukhov
Nolanova ekranizacija
Sigurno ste se susreli sa “Openhajmerom” u režiji Kristofera Nolana u bioskopu. Njegovu konkurenciju sa “Barbi” na blagajnama — “Barbihajmera” — prošlog juna su pratili i tabloidi, i uvaženi ekonomski časopisi. Na kraju je bez ikakve sumnje pobedio Nolan. Njegov film je postao glavna premijera 2023. i zasluženo dobio 7 “Oskara”, uključujući i onaj za najbolji film. Međutim, čak i ako ste pogledali film, knjiga još uvek može da vas zainteresuje, a i da iznenadi. Nakon uspeha “Openhajmera”, izdavačke kuće po celom svetu su krenule s doštampavanjem izvora — romana američkih pisaca Keja Berda i Martina Šervina, i to ne bez razloga.
20 godina rada i 50.000 stranica materijala
Američki istoričar Martin Šervin se prvi put oduševio idejom da napiše biografiju Openhajmera početkom 1980-ih. “Prvo sam rekao uredniku da će knjiga biti spremna za pet-šest godina, ali sam kasnije shvatio da ova biografija zahteva mnogo više vremena”, — kasnije se prisećao autor.
Temeljan i pedantan istraživač, Šervin se bacio na rad. Prekopovao je po arhivima, sastajao se sa rođacima, prijateljima, kolegama i poznanicima Openhajmera, proučavao sve otvorene izvore. Čak je, baš kao i njegov junak, jahao konja na osamljenom ranču, koji je služio kao lična rezidencija fizičara tokom stvaranja bombe. Dvadeset godina kasnije, Šervin je prikupio 50.000 stranica materijala, ali je još uvek bio beskonačno daleko od konačne verzije knjige.
Još pet godina truda i Pulicerova nagrada za doprinos književnosti
U jednom trenutku, Šervin je bio praktično očajan. Činilo mu se da nije realno privesti roman kraju. Onda se obratio kolegi — istoričaru i piscu Keju Berdu. Berd je pristao da pomogne. Narednih pet godina koautori su razvstavali prikupljene materijale i razmenjivali nacrte pojedinih poglavlja. Tako se 50.000 stranica materijala pretvorilo u roman od 800 stranica. Godine 2005. knjiga je konačno ugledala svetlost dana i bila je visoko vrednovana: godinu dana kasnije “Openhajmer” je osvojio Pulicerovu nagradu u kategoriji “Najbolja biografija ili autobiografija”.
Čovek koji je promenio svet
Robert Openhajmer je čovek neverovatne sudbine, veličanstveni i šarmantni naučnik, koji je kreirao oružje sposobno da uništi svet. Ipak, kada je spoznao posledice svog rada nakon tragedije u Hirošimi i Nagasakiju, počeo je borbu za međunarodnu kontrolu nuklearne energije i stratsveno se protivio kreiranju hidrogenske bombe. Openhajmera su mrzele visokorangirane pristalice “nuklearne superiornosti SAD-a”, bio je pod neprekidnim nadzorom direktora FBI Edgara Huvera, koji je proučavao svaki korak i svaku izgovorenu reč naučnika. Robertov ugled su dosledno uništavali, kako bi ga svrstali među izdajnike otadžbine. Međutim, vreme je bilo pravednije od političara. Sada je komplikovan Openhajmerov život ključ za razumevanje nedavne prošlosti i način za spoznavanje grešaka koje možemo izbeći u budućnosti.
Roman epohe
Naravno, ni četvrti deo romana od 800 strana ne može se verno preneti na ekran (čak ni kad ga ekranizuje Nolan, poznat po filmovima od po tri sata). Pisci pripovedaju o životu Openjamera do najsitnijih detalja: od detinjstva na ranču u Novom Meksiku i ljubavi prema surovim pustinjama i planinama te američke države, sve do trenutka kada biva proglašen za pretnju po nacionalnu bezbednost 1953. godine i činjenice da je principijelno odbio da napusti Ameriku. Autori nisu stvorili samo non-fikšn remek-delo, već i monumentalni roman o makartizmu, komunizmu i povezanosti naučnih otkrića. U izvesnom smislu, čak je i šteta što je Kristofer Nolan sa svojom autorskom vizijom na kraju preuzeo filmsku adaptaciju ove detaljne priče: knjiga je mogla da se pretvori u odličnu mini seriju za HBO.
