Smash Burgers: Američki san u Takovskoj Prvi restoran u Srbiji specijalizovan isključivo za smash burgere

Ukoliko govorimo o simbolima američke kuhinje i Sjedinjenih američkih država uopšte, složićemo se da je burger jedan od najprepoznatljivijih. Zamišljamo ih sočne i u velikim porcijama poput onih koje jede Anora u istoimenom filmu Šona Bejkera ili Semjuel L. Džekson i Uma Turman u dajnerima u Tarantinovom Pulp Ficiton-u. Iako nije u pitanju klasični dajner, Smash Burger u Takovskoj je ušukan i intiman restoran, prvi na našim prostorima specijalizovan iskljičivo za smash burgere.

Uređen minimalistički, u industrijskom stilu, sa dugačkim zajedničkim stolom, drvenom buradi i nišama u zidu, ovo mesto nudi prijatnu i intimnu atmosferu za gurmane i ljubitelje američke kuhinje, bilo da dolaze sami ili u društvu.

Priča koja je počela u karantinu

U karantinu tokom COVID-a 2020. godine, dvojica prijatelja, Ivan Bastić i Nikola Todorović došli su na ideju da započnu proizvodnju burgera. Oni se nisu odlučili za proizvodnju klasičnih burgera na koje smo navikli, već smash – presovanih burgera. U tom momentu, smash burgeri nisu doživeli ekspanziju na našim prostorima i retko gde su se mogli naći. Upravo taj izbor ispostavio se kao pun pogodak. 

Nikola i Ivan su u svojim dvadestim dosta putovali po Sjedinjenim američkim državama i Evropi. Neki od lanaca burger restorana koji su ih inspirisali da započnu proizvodnju najpoznatijeg američkog kulinarskog produkta jesu Shake Shack, Five Guys i In-n-Out. 

Ivan i Nikola su u početku pravili burgere u kućnim uslovima, za svoje porodice i prijatelje, a nakon karantina otvaraju svoj prvi lokal u Takovskoj. Uprkos tadašnjoj situaciji, posao kreće da cveta. 

Smash Burgers trenutno broji sedamdeset zaposlenih. Na čelu kuhinje nalazi se iskusni Denis Ahmetaj koji je ujedno i menadžer Smash Burgers-a,, a za PR je zadužena Sonja Tatić. Za dizajn enterijera zadužen je Nikola, jedan od vlasnika, arhitekta po vokaciji. 

Kvalitet bez kompromisa

Prioritert Smash Burgers-a je, pre svega, kvalitet. Namirnice koje se koriste su sveže i organske. Meso koje se koristi za burgere je domaće juneće meso, sirevi izvrnog kvaliteta i ukusa su i sa stranog (Italija, Franucska) i sa domaćeg tržišta. Pomfrit se prži u ulju repice (koje, osim toga što je jedno od najkvalitetnijih ulja, daje specifičan ukus krompiru), a svi sosevi su pravljeni u domaćoj proizvodnjii (truffle mayo, garlic parmesan, sweet chilli, honey mustard, BBQ). Čak je i folija u kojoj se burgeri služe najvišeg kvaliteta: deblja je, teško se cepa i uspešno pomaže u objedinjavanju sokova koji se nalaze u mesu. Sama oprema, poput prese za meso, uvezena je iz SAD-a. Proizvodi su standardizovani, a mušterije uvek i u bilo kom restoranu mogu očekivati isti onaj ukus na koji su navikli.

Od klasičnih burgera do tajnog menija

U ponudi se trenutno nalaze tri burgera – Classic, Original, BBQ Jalapeno i dva sezonska burgera. Sezonski burgeri koji se nalaze u trenutnoj ponudi su  Blue Cheese & Bacon i Western burger, sa kojim Smash planira da izađe na ovogodišnji Burger festival.

Svako parče mesa je 60g, a prati ga red sira u zavisnosti od izbora burgera.
Burgeri dolaze u pet veličina – double, triple, double-double, double-triple i  triple-triple. Pored burgera u ponudi su pomfrit, sosevi, mozzarella sticks, a od poslastica, brownie.

Za one hrabrije i sklone eksperimentisanju, u ponudi se nalazi i Tajni meni. Njega je moguće poručiti samo na pultu Smash Burgers-a, a mi ga toplo preporučujemo.

Cene burgera kreću se od 750 do 1450 dinara, u zavisnosti od veličine burgera, bez obzira na koji je burger u pitanju.

Takođe, Smash Burgers ima i svoje sopstveno pivo. Docker Smash Lager Craft napravljen je u saradnji Smash Burgers-a i Docker pivare.

Odnedavno je otvoren i Shadow Kitchen na Vračaru, čime je zona dostave dodatno proširena, a vreme čekanja je smanjeno. Takođe, ljudi mogu doći i platiti na licu mesta (samo gotovinom) i pokupiti porudžbinu bez čekanja dostave.

Lokacije: Takovska 50, Omladinskih brigada 18b, Blagoja Parovića 102g, Tetovska 10

Tekst: Lazar Tešić 
Fotografije: Konstantin Kondrukhov