Beograd bašta: Kako stanovnici Zvezdare brinu o svom parkiću Fascinantna istorija zapuštenog parka, koji su aktivni građani vratili u život
Na Zvezdari u ulici Bregalnička postoji mali, poluzapušten parkić — Beograd bašta. O njemu ne brinu ni gradske, niti opštinske vlasti, redovno gore vatre, a fudbalski navijači “bombarduju” baštu grafitima. Međutim, park ima dugačku i bogatu istoriju: ovde se nekada nalazila raskošna bašta, bivale su organizovane predstave i filmske projekcije na otvorenom. Ipak, bašta je imala sreće — udruženje aktivnih građana odlučilo je da je vrati u život: čiste ga i suprostavljaju se građevinskim radovima na tom području. Popričali smo sa liderima pokreta o istoriji i današnjem stanju Beograd bašte, kao i o tome kako se bore za jedinu zelenu oazu u kraju.
Tekst: Danil Koržujev
Fotografije: Junona Slavina
Istorija bašte počinje 1937, kada su u ulici Siljvija Kranjčevića po projektu inženjera Nikole Novakovića podigli vilu u stilu moderne za Gretu Minh iz imućne jevrejske porodice Minkovih. Pored vile su zasadili raskošnu baštu, koja se prostirala sve do Bregalničke ulice. Sada i nije lako pojmiti da su vila i park deo istog projekta — među njima je sazidana ograda, dok je samu vilu preuzeo privatni vrtić.
Nakon prodora nacističke Nemačke u Jugoslaviju, porodica Minh je napustila svu svoju imovinu, a i zemlju. U parku su 1944. sagradili scenu (još uvek je tu), na kojoj su se odigravale predstave Narodnog pozorišta. Minhova imovina je kasnije nacionalizovana i predata „Beograd filmu“, koji je Minhovu baštu pretvorio u „Bioskop baštu“ na otvorenom. U bašti su sazidali ogroman betonski ekran i projekcijsku kabinu. Nakon raspada Jugoslavije, “Bioskop bašta”, kao i dosta drugih beogradskih bioskopa, bila je napuštena, a kabina je više puta gorela.
Uprkos tužnom stanju bašte, lokalni stanovnici su se ipak prihvatili sređivanja. Sada je “Beograd bašta” jedno od svega nekoliko zelenih ostvrca u kraju — ovde izvode decu i pse u šetnju, razmenjuju novosti i organizuju različite događaje. Recimo, prošle godine ovde je održan zajednički koncert rok-bendova Sharks Snakes & Planes, The Bite i Lipov LOUD, a ove — Festival francuskog filma.
U bašti raste 12 vrsta drveća (ukupno 29 stabala), uključujući veličanstveni stari ginko. Ovde možete naići na ježeve i — iznenađujuće — divlje pčele, na koje upozoravaju ploče okačene na više mesta. Nemojte da vas ovo plaši: udubljenje koje su naselile pčele se nalazi dovoljno visoko da ne bude opasno po ljude. Nekada je u parku bio javni toalet, a sada je, nažalost, zazidan.
Ali glavna pretnja po “Beograd baštu” nisu navijači, niti divlje pčele, već investitori koji planiraju da grade na području parka. Najaktivniji građani pokušavaju da im se suprotstave, pozivajući na intervenciju gradskih vlasti i medija, kreirajući peticije, a naravno nastavljaju brigu o samoj bašti.
Miloš
U avangardi borbe za Beograd baštu je lokalni aktivista Miloš. On i drugi stanovnici insistiraju da park na generalnom planu Beograda bude svrstan među zelene površine (trenutno je označen kako građevinsko zemljište). Miloš smatra da park ciljano marginalizuju — ni gradske, niti lokalne vlasti nisu zainteresovane da se bave njime. Nedavno je Miloš kreirao peticiju, koju su potpisale hiljade ljudi, a ovih dana predao ju je vladi.
Anđelka
Anđelka se zajedno sa nekoliko desetina neravnodušnih komšija bavi sređivanjem bašte. Zajedno ulažu sopstveni novac, recimo, u popravku ograde ili obnovu koša. Ponekad organizuju i zajedničke akcije čišćenja. Jedno od Anđelkinih hobija su ptice, iza scene je namestila nekoliko kućica za vrapce.
Julija
Julija se pre godinu dana doselila u Beograd iz Sankt-Peterburga i odmah se uključila u borbu za park. Kreirala je profil bašte na Instagramu, u kojem pored priča o životu vrta, preporučuje filmove o prirodi i drveću, a i na Wikipediji sada stranicu uređuje celo dvorište. Ipak glavna Julijina kreacija je mapa drveća: napravila je sajt na kojem je zajedno sa komšijama obeležila i opisala sve drveće koje raste u parku. Mapa je dostupna na srpskom i engleskom jeziku. Od nedavno Julija takođe vodi ture na ruskom jeziku kroz Beograd baštu — priča o njenoj istoriji i drveću. Sav novac zarađen od ekskurzija će dati na popravku ograde.
Ograda zaista brine lokalne stanovnike: kako ne bi pala, vezali su je za baštenske klupe. Drugi problem je scena koju su očistili pre svega mesec dana, a sada je ponovo prekrivena navijačkim grafitima. Mada izgleda da su i ograda, i scena, i ježevi i stari ginko u sigurnim rukama, posebno ako se pokretu za obnovu bašte pridruže novi volonteri i napokon gradske vlasti.
