Šest činjenica koje možda niste znali o Televizorkama
Mašina za ljude

Socijalistička arhitektura nekadašnje Jugoslavije svoj oslonac pronašla je u brutalizmu, arhitektonskom stilu koji je izrodio simbol bloka 28, ponos komunističke arhitekture, ,,arhitektonsku odu ružnoći», po mišljenju mnogih — Televizorke. U pitanju su dve zgrade dužine čak 280 metara, od kojih se jedna nalazi na uglu Bulevara umetnosti i auto-puta, a druga na uglu Milutina Milankovića i Španskih boraca. Ova kontroverzna pojava, oko čije estetike se i nakon pola veka vode rasprave, jedna je od mnogih takvih dragulja jugoslovenske modernističke arhitekture sedamdesetih.

Posleratna arhitektura

Televizorke nastaju u periodu od 1970. do 1974, a projektovao ih je čuveni jugoslovenski  arhitekta Ilija Arnautović, rodom iz Niša, čija karijera počinje posle Drugog svetskog rata. U skladu sa tim, Arnautović se fokusira na izgradnju stambenih objekata u duhu kolektivizacije, onih za ,,zajedničko stanovanje». Ovo se ogleda u činjenici da većina zgrada koje je projektovao može da zbrine ogroman broj ljudi. Takvi su stambeni kompleksi u Ljubljani, Kočevju, Beogradu i Alžiru. Dakle, reč je o arhitekti koji je priznat na svetskom nivou. Ipak, prozori koji podsećaju na stare kockaste televizore, izbačeni kao da su samo nezgrapno prilepljeni na ogoljene fasade, nastavljaju da bodu oči Beograđanima.

Čudo tehnologije

Televizorke su izgrađene tehnologijom poznatom širom sveta kao  sistem IMS-Žeželj, koju je patentirao jedan od najznačajnijih domaćih graditelja i inženjera, Branko Žeželj. Reč je o tehnologiji izgradnje upotrebom prednapregnutog betona, što je, u ono vreme, bilo nezamislivo. Samim tim, ideja je naišla na otpor, te je Žeželj morao da se dokazuje i brani svoju zamisao. Najupečatljivija ostala je priča o izgradnji mosta u Novom Sadu. Čim je završen, most je bio testiran probnom vožnjom teretnog voza preko njega. Da bi dokazao koliko je siguran u svoj izum, Žeželj se za to vreme nalazio u čamcu tik ispod mosta.

Sistem je popularizovan pedesetih godina prošlog veka, prvenstveno zato što omogućava masivno građenje primenom relativno malog broja prethodno izrađenih konstruktivnih elemenata, Uzimajući u obzir promišljenost principa i tehnika konstrukcije u Arnautovićevom radu, nije ni čudo što je arhitekta pribegao ovom sistemu.

Zaostavština Josipa Broza

,,Veseli me što ste odlučili da se ne podižu stambene zgrade više od deset spratova. To je dobro, jer nije lako onima koji moraju da idu pješke kad se pokvari lift. Gledam sada i te solitere koji su izgrađeni. Ima ih jako lijepih, većinom su lijepi. Ali ima i nekoliko onih koji se meni, da vam kažem, nimalo ne sviđaju. Na primjer, oni sa prozorima koji liče na televizor.”

Ovo su reči kojima je, navodno, sam Tito opisao dve lamele prilikom posete Novom Beogradu 1977. godine. Upravo je on ovim putem i nametnuo zgradama nadimak, koji se, pomalo pogrdan u svojoj osnovi, zadržao i do danas, budući da mnogi Beograđani dele njegovo mišljenje o njihovoj estetici. 

Mašina za ljude

Grube, dominantne, praktično monolitne građevine, betonski blokovi — sve su asocijacije na brutalizam. Osnovu ovom arhitektonskom stilu položio je francuski arhitekta Le Korbizje pedesetih godina prošlog veka, koristeći izraz ,,grub beton” kako bi opisao liveni beton sa tragovima oplate na većini svojih zgrada. Značajna je za našu priču njegova stambena jedinica u Marseju (Unité d’habitation) koja je trebalo da smesti čak 1600 ljudi.  Ideja je bila da se u okviru kompleksa izgrade prodavnice, centri za rekreaciju, vrtići, sve ono što bi stanarima omogućilo da sve potrebe zadovolje u okviru zgrade. Zbog toga je projekat nazvan ,,mašina za ljude». Po ovom principu projektovane su i Televizorke, koje imaju i svoju školu.

Požar

Verovatno jedna od najvećih tragedija koje su poslednjih godina potresle srpsku javnost jeste požar koji je 2020. godine izbio u jednoj od zgrada poznatih kao Televizorke.  Požar se sa osmog proširio do desetog sprata, a sa sobom je odneo živote sedmoro ljudi, i pet stanova koji su u potpunosti izgoreli. Nakon nekoliko meseci, na ulazu zgrade u Bulevaru Milutina Milankovića osvanuo je mural Aleksandra Stojanovića, momka stradalog u požaru, čiji su autori njegovi najbliži drugovi. Nešto više od godinu dana kasnije, 2021. godine, došlo je do izbijanja još jednog požara u istoj zgradi koji je, na sreću, brzo lokalizovan. 

Centralna zona

Iako je blok 28, zajedno sa simetrično raspoređenim blokovima 23-30, koji čine Centralnu zonu novog Beograda, proglašen  kulturnim dobrom, odnosno kulturno-istorijskom celinom grada, gorepomenuta situacija navodi na razmišljanje o tome od kakvog je to značaja u praksi. Mada blok 28 i neposredno okruženje Televizorki važe za ,,zelenije” od ostalih blokova, činjenica je da su objekti i javne površine u lošem stanju, da većih radova na rekonstrukciji od trenutka useljenja nije bilo osim, nažalost, onih neophodnih, izazvanih činjenicom da starogradnja bez problema gori.


Tekst: Mila Milojević
Fotografije: Konstantin Kondrukhov 

Renovirane kancelarije kompanije Nestle

A3 Architecture odaje počast Beogradu