Bojana Nikitović, kostimografkinja: Beograd je svet, u inat svima i uprkos svemu Kostimi nagrađeni Oskarom, haljine sa drugih planeta i inspiracija sa Kalenić pijace
Bojana Nikitović je svetski poznata kostimografkinja koja je stekla slavu radeći na velikim filmskim projektima i kreirajući kostime za mnoge slavne ličnosti. Međutim, pre svega toga karijeru je započela u krojačnici Narodnog pozorišta, a delove za kostime tražila je na tezgama Kalenić pijace. Mapa Mag je razgovarao sa njom o najboljim radovima, kreativnom putu i gradu u kom je odrasla. Otkrila nam je koliko se Beograd promenio, kako ona vidi studentske proteste, kako izgleda proces pravljenja kostima i odakle crpi inspiraciju.
Tekst: Hana Stevović
Široko je poznata po kostimima koje je radila za HBO-ovu seriju “Dina: Proročanstvo” i film “Marija Antoaneta”, koji je za kostime nagrađen Oskarom. Za svoj rad na seriji “Dina” osvojila je u februaru prestižnu nagradu holivudskog Udruženja kostimografa.
Ipak, pre toga, Bojana Nikitović je završila Fakultet primenjenih umetnosti. Dizajnirala je mnoge kostime za predstave, opere, balete i filmove u Beogradu, njenom rodnom gradu.
“Beograd je moj grad, moja kuća, utočiste, dom, porodica. Mnogo volim moj grad”.
Iako više ne živi u prestonici Srbije, ona i dalje utiče na njen život i rad. “Nikada mi Beograd nije direktno poslužio kao inspiracija, ali su mi ljudi koji u njemu žive i koji čine Beograd metropolom uvek inspirativni. Beograd je svet ‘u inat svima i uprkos svemu’”, kaže ona.
Grad koji se ne da
Kada se seti Beograda, prvo pomisli na Kalenić pijacu, ili bar na ono što je ona nekada bila – mesto gde se mogao osetiti autentični beogradski šarm, ili pijaca sa dušom, kako joj često tepaju.
Drugo mesto kog se odmah seti je Dorćol, jedno od najživopisnijih beogradskih naselja, za koji Bojana kaže da najbolje oslikava beogradski duh.
Međutim, mesta koja smo nekada voleli, ako i dalje postoje, više nisu ista, a Bojani se čini da je Beograd sve teže prepoznati.
“Strašno sam osetljiva na sistematsko uništavanje kojem je Beograd već godinama izložen. Ali ne da se, preživeo je on razne varvare…”
Na ulicama eksplozija pameti i lepote
U jednom intervjuu pre nekoliko godina, Bojana je istakla da je Beograd njena sudbina i da nigde ne može da bude svoja kao ovde. Ipak, dodala je i da sve manje liči na grad kom se nekada vraćala preplavljena osećanjima.
Rekla nam je da se još uvek tako oseća, ali je sada ipak drugačije. Sada ima nade da će se stvari promeniti.
“Ovo što gledamo poslednjih meseci na ulicama, ne samo Beograda, nego čitave Srbije, eksplozija je pameti, lepote, hrabrosti, samosvesti.”
Aktuelne studentske proteste u Beogradu obeležio je snažan vizuelni izraz, gde se ljudi izražavaju kroz transparente, crteže, ali i svoj izgled, boje i simbole. Pitali smo Bojanu kako ona sve to vidi i mogu li se uporediti njeni kostimi sa onima koje mi sami smišljamo i oblačimo.
“Poruke se i kroz odeću prenose i šire. Mene svaki put iznova oduševe duhovitost i kreativnost našeg naroda. Umemo, a sada se čini i da možemo”, odgovorila nam je ona.
Od francuskog dvora do daleke galaksije
Jedan od dva najveća projekta na kojima je radila je “Marija Antoaneta” Sofije Kopole iz 2006. godine, gde je bila prva asistentkinja kostimografa. Taj film je osvojio jednog Oskara – za najbolje kostime.
Njeno ime je još više odjeknulo u javnosti kada je dobila priliku da osmisli kostime za seriju “Dune: Prophecy”, gde je zašla u svet naučne fantastike.
Kako kaže, to su dva potpuno različita projekta, ali zajedničko im je da su bili izuzetno inspirativni, mada zahtevni. “Ja sam na ‘Mariji Antoaneti’ bila asistent kostimografa i ma koliko da sam bila uključena u izradu kostima, od skica do realizacije, ona najveća odgovornost nije bila na meni”, kaže ona.
I teme su potpuno drugačije. Dok je Marija Antoaneta smeštena u francuskom dvoru na kraju 18. veka, radnja serije “Dina” dešava se u dalekoj budućnosti.
“Na ‘Mariji Antoaneti’ oslanjali smo se na slikarstvo, na spise i podatke koji su bili verodostojni, pa i književna dela koja su se bavila ovim periodom istorije. U “Dini” smo kreirali jedan novi svet. Naravno, oslanjali smo se na knjige Dine, narocito trilogiju Brajana Herberta, ‘Sestrinstvo’, ‘Navigatori’ i ‘Mentati’, ali opet je scenario bio originalan, pa je i nama bilo dozvoljeno da stvaramo nešto potpuno novo”.
U knjigama ne postoji puno opisa toga šta likovi nose, dodaje, pa su mogli da maštaju i stvaraju svoj svet.
Kreiranje novih svetova
Izrada kostima nije nimalo jednostavan proces. Za potrebe serije “Dina: Proročastvo”, Bojana Nikitović i njen tim osmislili su i izradili veliki broj kostima do najsitnijih detalja.
Serija prikazuje više planeta, svaka sa svojim jedinstvenim stilom i simbolikom, što je zahtevalo pažljivo istraživanje, eksperimentisanje i prilagođavanje materijala. Kostimi su morali da reflektuju različite kulture, društvene slojeve i hijerarhije unutar fiktivnog univerzuma.
Pritom, svaki kostim iz serije “Dina” prolazi kroz mnogo različitih verzija skica i prototipa dok se ne se dođe do najboljeg rešenja.
“Inspiracije sam nalazila na najrazličitijim stranama, ali se do rešenja dolazilo uglavnom kroz gomilu skica i ‘pročišćavanja’ ideja”, kaže.
“Možda se nesvesno kao inspiracija provukla neka silueta koja pripada podneblju kojem pripadam, ali radeći na skicama, nisam se oslanjala na određene kulture i njihove kostime”.
Jezgro tima iz Srbije
U celom tom procesu pomagao joj je veliki tim. Mnogi njegovi članovi su, pritom, njeni dugogodišnji saradnici koji takođe potiču iz Srbije.
“Imam sreću da sa ljudima koji čine ‘tvrdo jezgro’ te ekipe već godinama sarađujem. To su sve izuzetni profesionalci i jako talentovani ljudi, a sam osećaj da su tu i da se mogu na njih osloniti meni puno znači”.
Kako kaže, njen najbliži asistent već godinama je Srđan Perić, koji je, pored toga što je vrstan kostimograf, i neko ko može da napravi sopstvenim rukama gotovo sve. “Ne postoji stvar koju zamislim i stavim na skicu za koju on neće naći način da bude realizovana”.
“Tu je i Snežana Pešic, sa kojom sarađujem preko 20 godina, pa i moje krojačice koje me znaju još dok sam bila sasvim mlad kostimograf. Sa ekipom koja radi patiniranje kostima i farbanje tkanina takođe radim već godinama. Tu su i slikarke koje rade ručnu štampu, pa ekipa za metal, za kožu…”
Pored ljudi iz Srbije, tu su Rumuni, Italijani, Mađari, Marokanci, Česi. “Uvek se radujemo kada se ponovo okupimo”, dodaje.
Kostim kao druga koža
Bojana je radila sa svetskim zvezdana, poput Entonija Hopkinsa, Brusa Vilisa, Pirsa Brosnana, Kire Najtli, Ralfa Fajnsa i Kejt Blanšet.
Koji god glumac da je u pitanju, svako za kostim kaže da mu je to druga koža, neka vrsta pomoći da se poveže sa likom koji gradi.
“Meni najveće zadovoljstvo čini kada vidim da se glumac ili glumica dobro oseća u kostimu, i kada njoj ili njemu kostim pomaže da bolje odigra ulogu”.
