Dizajnerski duo Cherry Art Hub 
Saradnja sa prostorom umesto osvajanja istog

Rubrika ,,stanova u Beogradu” ovoga puta samo će se na kratko zadržati u prestonici, pa se seli u Novi Sad: odabrali smo da pričamo o kreativnom dvojcu dizajnera enterijera, Neveni i Bogdanu, njihovoj firmi ,,Cherry Art Hub”, o stanu od 30 m2 u ulici Majke Jevrosime, ali i o stanu na Limanu 3, onome koji su projektovali za sebe, demonstrirajući kako su, u borbi između čoveka i prostora, uvek na strani prostora.

Tekst: Mila Milojević
Fotografije: Cherry Art Hub, Relja Ivanic

Stan u Beogradu, Majke Jevrosime

Stan u Beogradu sastoji se od svega jedne prostorije, namenjene svim aktivnostima: to je stan u kome je Nevena živela po završetku studija, da bi godinama kasnije, inspirisana njegovom skromnošću, visokim plafonima i istorijskim šarmom zgrade, za svoju dušu projektovala taj prostor tako da bude funkcionalan, ali i inkorporirala u njega sećanje na atmosferu života u tom skučenom stanu – otuda tobogan kojim se može sići sa kreveta! Ovaj projekat pokazaće se kao izuzetno značajan u Neveninoj karijeri, jer joj je pomogao u formiranju odnosa prema životu u manjim stanovima.

Stan u Novom Sadu, Liman 3

Stan u Novom Sadu  od 39 m2 projektovan je upravo sa ciljem promovisanja ove ideje – da manjak kvadrata ne znači i nedostatak komfora. U tom kontekstu postaje važna i veza sa okolinom: stan je orijentisan prema dvorišnom parku, a ogledalo na ormanu koji deli ulazni deo od dnevne sobe reflektuje spoljnu svetlost i zelenilo, ali i stvara utisak prostranosti. 

Konceptualna organizacija spavaće sobe predstavlja granicu između najizloženijeg i najintimnijeg dela stana. ,,U ovom kontekstu, organizacija prostora postaje jezik koji opisuje odnose između različitih delova prostora, istražujući povezanost kroz raspored prostornih celina”, kažu Nevena i Bogdan. Materijali služe da naglase podelu između funkcionalnih celina: mikrocement na podu povezuje prostor, šperploča oblikuje spavaću sobu, sudopera u kuhinji integrisana je sa prohromskom pločom, pa obezbeđuje lakše održavanje ,,mokre zone”, površine za spremanje hrane su od kvarca, a teraco lavabo samostalno su izrađivali od recikliranog stakla, radi autentičnosti ali i održivog pristupa dizajnu.

Sa veličinom stana u vezi je jedna od glavnih poteškoća sa kojima su se dizajneri susreli: uređenje kupatila, i kako smestiti veš-mašinu u tako mali prostor, a istovremeno ga učiniti zgodnim za upotrebu. Rešenje su pronašli pristupajući problemu nekonvencionalno – lavabo u predprostoru kupatila. Postojanje mesta za pranje ruku na ulaz u stan ispostavilo se praktičnim, a pranje zuba uz pogled na stan i dvorište zanimljivim.

Zahvaljujući domišljatim dizajnerskim rešenjima, ostalo je prostora i za umetnost: tepih ,,Splash” kreirao je Nenad iz Vuno dizajna, Vladimir Komarica autor je slika koje se mogu videti na svim zidovima u stanu, uz kolaže umetnika Autor Uživo. Zanimljivo je još i to da su sva tri umetnika, iako dolaze iz različitih gradova i sfera, zajedno učestvovala u višemesečnom performansu na relaciji Kovin – Novi Sad tokom pandemije, te je i ovde njihova kreativnost, uz stručnost i preciznost izvođača radova, doprinela jedinstvenom vizuelnom doživljaju prostora.

Crkva Svetog Antuna Padovanskog

Modernistička zgrada Jožeta Plečnika                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     

Izložbeni salon na Vračaru sa nameštajem iz sredine 20. veka

“REX” Nika Kralja, lampe “Meblo” i stari Vogue posteri                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     

Devet činjenica koje možda niste znali o Geneks kuli

Beogradski simbol brutalizma i prva ,,pametna" zgrada