Nebo nadohvat ruke: Nebeska vertikala Priča o Palati Beograd-Beograđanki

Bila jedna država i u njoj najviša zgrada. Te države više nema, a ta ista zgrada više nije najviša. Ona ipak i dalje stoji u samom srcu Beograda, stojički se suprotstavljajući vremenu i promenama koje ono donosi, a sa svog vidikovca pruža nam jednu od najlepših panorama grada. Palata Beograd, poznatija kao Beograđanka, projekat je čuvenog jugoslovenskog arhitekte Branka Pešića. Izložba Nebeska vertikala autora Marka Kažića i Vladislava Andrejevića otvorena je na pedeseti rođendan Beograđanke, legendarnog zdanja kome je i posvećena.

Bila jedna država i u njoj najviša zgrada. Te države više nema, a ta ista zgrada više nije najviša. Ona ipak i dalje stoji u samom srcu Beograda, stojički se suprotstavljajući vremenu i promenama koje ono donosi, a sa svog vidikovca pruža nam jednu od najlepših panorama grada. Palata Beograd, poznatija kao Beograđanka, projekat je čuvenog jugoslovenskog arhitekte Branka Pešića. Izložba Nebeska vertikala autora Marka Kažića i Vladislava Andrejevića otvorena je na pedeseti rođendan Beograđanke, legendarnog zdanja kome je i posvećena.

Palata Beograd građena je između 1969. i 1974. godine. U aprilu 1974. Beograđanka je zvanično otvorila svoje kapije. Arhitekta projekta bio je Branko Pešić, poznati jugoslovenski arhitekta i univerzitetski profesor, koji je projektovao eksterijer i enterijer ovog zdanja. Beograđanka je predstavljala potpuni novitet na prostoru Balkana. Pored toga što je bila najviša zgrada u Beogradu i na teritoriji tadašnje Jugoslavije, bila je i prva pametna” zgrada na Balkanu. Ona je predstavljala arhitektonsko, građevinsko i tehnološko čudo na Balkanu. Definitivno nešto čime se Jugoslavija mogla pohvaliti, budući da je te decenije, kako Marija Pešić Andrejević, kustoskinja izložbe ističe, niklo nekoliko zgrada tog tipa  – Monparnas u Parizu (210m) i Kula Sirs u Čikagu (400m).

Na 5. i 6. spratu Beograđanke nalazili su se restoran i bar, a na poslednjem, 22. spratu, nalazio se vidikovac. Inicijalna zamisao vidikovca je bila ta da se stvori prostor za susret osoba različitih profesija i profila, kao što su arhitekte, umetnici i sl. Međutim, nakon što je RTV StudioB zakupio poslednja dva sprata, vidikovac je nakon samo nekoliko godina zatvoren. 

Takođe, Palata Beograd bila ja puna umetničkih dela savremene umetnosti, uključujući mozaike koji su ukrašavali njene zidove (od kojih su, nažalost, sačuvani samo neki) i apstraktne skulpture od pleksiglasa (misteriozno nestale devedesetih godina prošlog veka).

U decembru 2023. godine vidikovac je ponovo otvoren pod istim imenom koje je nosio 1974, kada je Palata Beograd otvorila svoje kapije. Jovana Tomić, menadžerka prostora, početkom ove godine je sasvim slučajno naišla na stare arhivske fotografije u vidikovcu. Kada je Marija Pešić Andrejević, arhitekta i ćerka Branka Pešića dala  prava na korišćenje fotografija koje su pripadale porodici Pešić, Jovana je odlučila da se makar na simboličan način, uz pomoć tih fotografija, obeleži nadolazeći  50. rođendan Beograđanke. Kontaktirala je svog prijatelja Marka Kažića, koji je u saradnji sa kolegom i prijateljem Vladislavom Andrejevićem (unukom Branka Pešića) organizovao izložbu posvećenu Beograđanki, nazvavši je Nebeska vertikala. U okviru izložbe, posetioci imaju prilike da vide preko deset fotografija na kojima su prikazane različite faze izgradnje Palate Beograd, kao i prvobitni izgled njenog enterijera, da obiđu vidikovac i uživaju u panorami Beograda.

Dok nas vode kroz izložbu na najvišoj tački u nekadašnjoj jugoslovenskoj prestonici, kustosi nam u ovom velikom prostoru koji uprkos savremenom, minimalističkom dizajnu i dalje odiše nostalgijom i duhom prošlog vremena, iznose zanimljive detalje koji se tiču arhitekture prve pametne” zgrade u Jugoslaviji, kao što su npr. priča i zabluda o boji Palate Beograd, o njenim roletnama koje su  imale izuzetnu umetničku namenu u estetskom izgledu Palate, priče o umetničkim delima od kojih se neka i dalje nalaze u Beograđanki, ali i o nestalim umetninama čije su replike danas sačuvane i izložene isključivo zahvaljujući maketama koje su se nalazile u vlasništvu porodice Pešić. Posetioci izložbe će, takođe, biti upućeni u socijalno-politički kontekst u okviru kog je Beograđanka građena ali i o tadašnjem mišljenju javnosti o ovom arhitektonskom čudu”.

Izložbu je podržala i finansirala kompanija AltLabs koja iznajmljuje prostor u kom se izložba nalazi i u okviru koje je vidikovac ponovo otvoren. Izložba je otvorena do kraja leta uz mogućnost da, zbog velikog interesovanja, bude produžena. Ulaz na izložbu je besplatan. Za više infomacija o terminima izložbe, posetite Instagram profil vidikovca Beograđanke.

Razmišljanja u toku stvaranja Palate Beograd-Beograđanke
arhitekta Branko Pešić

,,Bio je to osećaj ispunjenja, pobede, trijumfa. Beograd se prostirao ispod nas i oko nas, Dunav, Sava, Šumadija, Srem i Banat, nebo nadohvat ruke. Velika kuća podigla nas je iznad horizonta Balkana. Bez reči, bez pokreta, pobožno smo posmatrali jedan od najlepših gradova na svetu, iz vizura do tada neviđenih. Nalazili smo se na lebdećem tanjiru, udobnom tepihu, poslednjoj ploči na 100 metara visine iznad Beograda. Zgrada ispod nas, ponosna i ćutljiva, kao dobar i veran prijatelj. Čestitali smo jedan drugome, graditelj-graditelju. U Beogradu su izlasci i zalasci sunca prizor posebne lepote. Beogradska arhitektura preliva se u toj skali svetla i senki, pravca istoka i zapada. Fasadna platna Beograđanke su napravljena tako da prate promene neba nad Beogradom. Kada je ono tmurno i ona je tamna, kada je ono svetlo ona se pretvara u njegovo blistavo ogledalo.

Beograd, i pored svih razaranja koja je pretrpeo – večito se obnavlja, kao da večito stremi ka nebu. Na njegovoj kičmi rađa se arhitektura koja ga smelo izvlači iz prizemlja balkanske kasabe. Setiti se početka Beograda – hotela Moskve ili palate Albanije čiji su projektatnti učinili plemeniti napor da grad uključe u tokove savremene arhitekture, savremenog života – pokušao sam istu stvar…”

Izložbeni salon na Vračaru sa nameštajem iz sredine 20. veka

“REX” Nika Kralja, lampe “Meblo” i stari Vogue posteri