Oslobođeni SKC: kako su studenti oživeli festival “Jači od mržnje” Dve večeri glasne, sirove i beskompromisne muzike hardkor bendova
Godinama se u velikoj sali SKC-a nije organizovalo ništa od čega bi nam zujalo u ušima. Dugo smo slušali da SKC nije ono što je nekad bio – ili uopšte nismo ni slušali o njemu. Ipak, hardkor i metal svirke u velikoj sali su nam jasno pokazale koliko nam je ovaj prostor falio.
Tekst: Hana Stevović
Festival “Jači od mržnje”, koji je nedavno održan, omaž je festivalu koji se dogodio 1998. godine, a kog se ljudi i danas jasno sećaju. Za svirku benda Pro-Pain publika je komentarisala da im je pomerila mozak, da im je dugo nakon nje zujalo u ušima, a neki i da im je bila najbolja svirka u životu. Ovoga puta, za razliku od 1998. godine, kada su nastupali “Pro-Pain”, “Guro”, “Eyesburn”, “Fury of V”, “Overdrive” i “Pissing Razors”, svi bendovi su bili domaći.
Kako bih ilustrovala koliko težine i sećanja događaj iz devedeset osme nosi, dodajem u tekst i informaciju da se iskorišćena ulaznica za festival “Jači od mržnje 2” na Kupindu za 1.000 dinara (dobijete i flajer).
Skoro 30 godina kasnije, ljudi porede događaje i kažu da energije nije manjkalo. “Naša ideja je bila da restartujemo festival, ne na nostalgični način, već sa savremenim mladim bendovima koji imaju da kažu nešto novo”, kažu studenti u blokadi.
A ti mladi hardkor bendovi su prve večeri bili “Majak”, “Suplexx”, “Neven”, “Zlotvori”, “Ukor” i “Warthodox”, a druge “Quasarborn”, “War engine”, “Geger”, “Atomic Fault” i “Refusing to Fade”.
Druge večeri, kada sam i posetila SKC, festival je definitivno goreo, ali ne od mržnje, već od jakog metal zvuka. Quasarborn, War Engine, Atomic Fault i Refusing to Fade, već poznati predstavnici treš i det/progresiv metal zvuka na sprskoj metal sceni (sa eventualnim izuzetkom Gegera koji se više uklapa u grajndkor) doveli su atmosferu do usijanja, а za to je zaslužan i jako veliki broj srednjoškolaca koji su bez dileme pokretali publiku i učestvovali u konstatnim šutkama.
Najjači utisak – brisanje granica među ljudima
Ipak, iako je drugo veče u muzičkom pogledu definitivno bilo nešto poznato ljubiteljma sirovijeg zvuka, to nije sprečilo različitu publiku da prisustvuje ovom događaju. Izgleda da je svima kao najjači utisak ostalo to koliko je publika bila raznovrsna. Iako je, naravno, bilo mnogih koji redovno idu na ovakve koncerte, bilo je i onih za koje verovatno nikada ne biste rekli da će se tamo naći. Upravo u tome bi i mogla da bude dodatna lepota cele ove studentske akcije i organizacije, jer pruža ljudima priliku da otkriju muzičke sfere koje su im do tada bile potpuno nepoznate, i da se dobro provedu na mestima od kojih to možda ne bi očekivali (šta god lep provod za nekoga značio)…
Na kraju, nije bilo samo studenata – bilo je i starijih i mlađih, a i onih koji su ovom događaju već prisustvovali pre 27 godina.
Miloš iz benda “Neven”, koji je nastupao prvog dana, kaže da se ništa slično ranije nije desilo, ni na njihovim koncertima, ni generalno, prvo zbog raznovrsnosti publike, a drugo zbog sale koja je, kako kaže, presedan za tu vrstu muzike.
“Događaj je definitivno bio iznenađenje, iako sam očekivao da će biti dosta različitih ljudi i različitih priča, ne samo iz panka i hardkora. Poenta eventa je bila da se promoviše neka druga muzika”, kaže on.
Studenti koji su organizovali događaj kažu da je bilo dosta poznatih lica, ali da im je drago što je dosta ljudi van scene došlo da vidi šta se to dešava.
“Možemo da se nadamo da su se lepo proveli i da smo im otvorili nova vrata”, kažu studenti.
Miloš iz “Nevena” kaže da je SKC dobra dopuna beogradskoj sceni, jer fali adekvatnog prostora za takve svirke. “Ovo je bio događaj u dobroj sali, sa dobrim ozvučenjem, i sve je urađeno na mnogo višem nivou nego što smo mogli da očekujemo da će biti, bilo kad, bilo gde”.
Već se razgovara o sličnim događajima, tako da – oni koji se jesu lepo proveli i osetili ukuse koje sa sobom nosi ova poslastica tvrdog zvuka, ali i oni koji su propustili događaj koji je svojom neukroćenom energijom osvežio kako Studentski kulturni centar, tako i grad Beograd, mogu da se spreme za još jedan, novi krug.
Biljana, bivša studentkinja ekonomije, kaže da je predivno biti deo nečeg takvog i ponovo se osećati kao student.
“Energija je bila nešto što nisam doživela već dugo. Sirova, čista i beskompromisna, baš onako kako treba da bude na pravom studentskom koncertu”.
Utisak je bio toliko jak da je danima trajao, a ne zna se ko je bio više oduševljen – ona ili njeni prijatelji, od kojih su neki i iz Rusije.
“Sećam se da smo se svi naježili u trenutku, kad su momci iz benda “Neven” rekli koliko im znači što imaju koncert baš tu i da su svoje prve koncerte videli i doživeli upravo u SKC-u. Kada sam istraživala o prvom festivalu ‘Jači od mržnje’ iz 1998. godine, shvatila sam da smo prisustvovali istoriji”, kaže ona.
SKC već dugo nije imao ovakve događaje, pa je ovakav festival teško bilo i zamisliti. Biljana kaže da je imala osećaj da je propustila najbolji deo SKC-a i da samo može da sluša priče kako je bilo. Ja sa njom delim taj osećaj, pošto sam jedino znala da se tamo održava festival stripa.
“Sada je SKC ponovo postao ono što je oduvek trebalo da bude – Studentski Kulturni Centar”, kaže Biljana.
Manjak prostora za bendove
SKC sada može da reši problem i nekim bendovima, pošto je velika sala odlična za svirke i ima puno mesta za publiku.
I studenti iz oslobođenog SKC-a kažu da u Beogradu postoji problem prostora za nemejnstrim bendove. “Utoliko nam je bitnije da svi budu reprezentovani u slobodnom SKC-u. Ovde ima mesta za sve”.
Pored problema koji se tiče bendova tog žanra, postoji problem i za bendove srednje veličine u Beogradu, napominje Miloš iz “Nevena”.
“Mali bendovi još negde mogu da se snađu, u “Okretnici”, KC “Živi”, i tako dalje. Veliki bendovi imaju Dom omladine, ali bendovi koji su srednje veličine, recimo kao mi, ili Majak, imaju problem sa prostorom. Prosto je mnogo skupo ili publika ne može da stane”.
SKC može da bude rešenje za to, pošto je prostor veći, a svako može da predloži da se nešto organizuje – studenti su otvoreni da čuju nove predloge.
“Studentski prostori studentima” sada nije samo prazna floskula, već počinje da liči na stvarnost koju su studenti u poslednjih 50 dana uspeli da stvore u oslobođenom SKC-u. Studenti u radnim grupama prave program, a svi mogu da se prijave, uz to da radna grupa za muzički program prednost daje studentima i mladim, neafirmisanim izvođačima.
“Iako neki od nas već imaju iskustva u organizovanju svirki i koncerata, priča Slobodnog SKC-a nije naivna. Veliki je posao organizovati i dosta nas radi konstantno da bi se program realizovao. Sve se uči u hodu, ali smo voljni da učimo i ne ponavljamo iste greške. Svakim događajem se nadamo da unapredimo doživljaj i da unosimo novi život u kulturnu scenu Beograda”, kažu studenti.
“Muzika, kao i naravno sama umetnost, jeste jedan neiscrpan kanal komunikacije sa svetom, ali i sa nama samima. Ogledalo je stavova onih koji je prave, izvode ili uživaju u njoj. Samom blokadom i zahtevom da se SKC vrati studentima otvaramo prostor gde ideje, stavovi i mišljenja mogu slobodno da se iznesu”.
Nekada kultno mesto beogradskog studentskog života, gde su nastupali “Idoli”, “Električni orgazam”, “Šarlo akrobata”, “Dicsiplina kičme”, gde su mnogi umetnici iz različitih sfera započeli karijeru i gde su se formirale mnoge ličnosti, SKC je, nažalost, u jednom trenutku raskinuo vezu sa studentima.
‘’Nama je zajedništvo obezbedilo jedan prostor slobode o kojoj u budućnosti tek treba da razmišljamo zajedno, u zgradi otvorenoj za sve studente i u kulturnom centru koji nije vođen komercijalnim motivima, nego potrebom studenata za proizvodnjom, a ne samo konzumacijom najrazličitijih sadržaja i razmenom”, kažu studenti koji su blokirali SKC.
Drugi sadržaji
Već je prošlo 50 dana od blokade. Za to (kratko) vreme, studenti su organizovali blokadniFEST, 10 muzičkih programa, takmičenje za Dragan Nikolić lookalike-a, izdali pet brojeva SKC lista, osnovali radio, održali brojne razgovore, tribine, kreativne radionice, prikupili donacije za porodice stradalih u Kočanima, kupili novo platno za bioskop i zgrozili se nad krađom umetničke vrednosti studija Gibli. Paralelno su održavali plenume.
“Drago nam je da smo imale priliku da izvedemo performans u SKC-u, jer je to jedno od značajnijih mesta na kulturnoj sceni Beograda”, kažu Dejana i Mila koje su tamo nedavno održale performans. “Kako su studenti preuzeli inicijativu, došlo je do saturacije raznovrsnih sadržaja koji su postali dostupni u okviru studentske zajednice, što ranije nije bio slučaj”, dodaju one.
Studenti su pokrenuli radio stanicu – skc.fm – koja već ima preko 15 emisija – od vesti, preko “Radne grupe za ljubavne afere”, “Šizoanalize”, “Sve po spisku”, “Džabe ste krečili” i drugih, studenti prijavljuju emisije putem otvorenog poziva i sami odlučuju u njihovom sadržaju. Nema urednika – svi su malo tehničari, malo voditelji.
Kažu i da velika većina njih nema iskustva, ali da nisu ni težili da imitiraju druge radijske programe.
“Skc.fm vidimo kao nešto što se razvija zajedno sa nama i, kao i u ostalim aspektima studentske borbe, najbolje učimo iz prakse. Emisije se rađaju, razvijaju, transformišu i ljudi kroz radio otkrivaju ovaj medij koji privlači sve više ljudi”, kažu oni.
Planiraju da radio nastavi da postoji i nakon deblokade SKC-a, koja za njih podrazumeva ispunjenje zahteva i definitivno podrazumeva dalje prisustvo studenata, koji bi zajedno sa zaposlenima oživeli program i približili ga studentima i širem građanstvu.
Studenti su postavili 5 zahteva za deblokadu, koji još uvek nisu ispunjeni, a oni imaju svoju viziju kako žele da izgleda studentski prostor:
“Budućnost ovog prostora zamišljamo kao mesto za sve studente, razmenu ideja, dobre koncerte, radijske emisije koje vode studenti, izložbe, gledanje filmova i razgovore, spontana okupljanja na kojima se raspravlja i govori o svemu i svačemu, mesto gde će neko prvi put napisati tekst u studentskom listu ili novinama i još mnogo toga što bi naredne generacije studenata tek smislile. Zamišljamo ga kao prostor slobode!”
