Najbolji sladoled u Beogradu 17 proverenih lokala sa premium klasikom, đelatom i sorbeom
Tropska vrućina je malo popustila, ali nemojte se previše opuštati, već sledeće nedelje nas ponovo očekuje +30. Tim povodom smo sabrali beogradske lokacije sa najboljim sladoledom: sorbe, đelato, austrijski, veganski, sa ukusom ajvara i kajmaka; mada, ne bojte se, ima i klasičnih – čokolade i pistaća.
Jedna od glavnih sladoledžinica u Beogradu radi na četiri lokacije. Glavni lokal se nalazi u samom centru, u Uzun Mirkovoj — odabir muzejske ulice nije nimalo slučajan. Od “eksponata” je zastupljeno nekoliko desetina vrsta sladoleda od sto posto prirodnih sastojaka, u čaši ili kornetu: klasični od čokolade, vanile i pistaća, kao i sladoled od marakuje i lavande, sa ukusom čižkejka, straćatele i, jedan od omiljenih među decom, sladoled Bubblegum. Ovde takođe spremaju posni sladoled, ali i poslasticu bez glutena i šećera.
Još jedan gigant na beogradskom tržištu sladoleda, najzastupljeniji u Srbiji: ima šest lokala u prestonici i još dva u Novom Sadu. Prva “Crna Ovca” se otvorila u ulici Kralja Petra pre skoro 10 godina. Sladoled se čuva u vitrinama “pozzetti”, pa ga ne možete videti pre kupovine, ali zato možete da probate bilo koju željenu opciju, pa čak i sve zastupljene ukuse. Ima ih baš dosta, od originalnih bismo izdvojili ukuse banana milkšejka, slane karamele, kikirikija i kajmaka.
Đelato sa najviše stila u Beogradu. Svaki lokal lanca “Luff” (ima ih čak šest) može da se pohvali fascinantnim minimalističkim enterijerom, nežnom paletom boja i lampionima u obliku cevi. Ponuda je velika: od klasične čokolade ili pistaća do originalnog đelata sa ananasom, kruškom, maskarponeom, ukusom krempite ili, na primer, krastavca, limete i nane. Za ljubitelje velikih porcija ima pakovanja od pola kila i kilograma. Bonus je odlična kafa.
Jedini lokal u Srbiji gde služe popularnu japansku poslasticu. Taiyaki inače znači “pečena orada”, a radi se zapravo o ribici od vafla sa različitim punjenjima, pa i sladoledom. Postoje dve opcije: da vam ribica služi kako kornet ili dodatak u čaši. Možete da se odlučite za klasičnu vanilu ili neobičnu maču, pomešati čokoladu i gorgonzolu, ili da odaberete šarene voćne ukuse: dve boje sladoleda izgledaju šarenije od jedne s tim da kombinacija ne povećava cenu porcije.
Najstariju poslastičarnicu u gradu 1851. otvorio je Goranac Mustafa Pelivan, bozadžija i trgovac sladoledom. Prvobitno se kafić sa desertima nalazio pored Trg Republike na mestu današnjeg Staklenca, ali 1941. uništen je u bombardovanju, pa je Mustafin unuk Azir Pelivanović otvorio novu poslastičarnicu pod starim nazivom prekoputa Glavne pošte, gde se i nalazi do dan danas. Recept i tehnika pravljenja sladoleda, na koje je “Pelivan” posebno ponosan, ostali su isti oni Azirovi, prvog sladoledžije koji je u bivšoj Jugoslaviji krenuo da prodaje sladoled na kuglu. Mada naravno sad ima više ukusa — bobičasto voće, pistaći, limun i plazma.
Austrijski lanac sladoleda je stigao u Beograd 2021. Recept “Kolibrija” je star 30 godina, čak je osvojio nagradu na festivalu sladoleda u Bolonji “World Masters”. Ovde spremaju klasiku i sorbee, sladoled možete preliti sosem od čokolade ili voća, i dodati neki toping, na primer keks ili bananu.
Šarmantna poslastičarnica u centru istorijskog Zemuna. Inače, sladoled je ovde glavno jelo, on se, kao i korneti, pravi na licu mesta. Ponuda je bogata neobičnim ukusima: šljivovica, bundeva, ajvar i belo vino.
Veganska sladoledžinica “Fluo” se otvorila pre mesec dana, taman uoči beogradskih vrućina. U manjem minimalističkom kafiću na Dorćolu služe sladoled od malina, trešanja, pistaća i, na primer, limuna i narandže bez dodavanja životinjskih proizvoda. Ovde možete popiti i kafu, između ostalog i afogato — ipak ste u sladoledžinici.
Simpatičan kafić sa klasičnim sladoledom — čokolada, malina, jagoda i posebno hvaljeni pistaći, i slatki deserti. Sve se pravi na licu mesta: Sapore ima sopstveni proizvodni pogon u suterenu, odakle sveža peciva malim liftom stižu do kafića.
Kafić u food hall-u TC “Galerija” sa ekstravagantnim enterijerom – zamislite samo: ružičasti čovek sa krilima u prirodnoj veličini u zlatnom kavezu — i veoma dobrim izborom sorbea: jagoda i borovnica, plavi Oreo ili asortiman tropskih ukusa tzv. „Tajland“: mango, ananas, marakuja, banana i kokos.
Još jedna sladoledžinica u samom centru je IceBox u Knez Mihailovoj. Sladoled se ovde servira u brendiranim kutijama boje fuksije (po želji možete izabrati i običan kornet), postoje opcije bez šećera, glutena i laktoze. Obratite pažnju na sladoled od slatke nane i lokalni specijalitet, smrznuti jogurt, začinjenija verzija sladoleda.
U “Bubamari” je verovatno najslađi enterijer od svih — izlog isprepleten biljkama, sladoled koji lebdi na plafonu, pomalo naivni crteži na zidovima. I što je najvažnije, prave dobar sladoled na bazi mleka i vode — čokolada, pistaći, vanila, đanduja i sa ukusom kapućina.
U dorćolski kafić “Bacio” idemo na istoimeni specijalitet — u Italiji se tako naziva sladoled sa lešnikom i mlečnom čokoladom –, ali i na crnu čokoladu sa višnjom, maču i karamelu sa himalajskom solju — da, sve su to ukusi sladoleda.
Udobna sladoledžinica sa ponudom đelata kod Hrama Sv. Save (imaju lokal i na Banovom brdu) i velikom paletom ukusa: od limuna i vanile do bele čokolade sa narom i pistaćima. Sladoled će vam poslužiti u kornetu od jagode, mente ili klasični vafl.
Još jedna prodavnica đelata, ovog puta iz Zemuna. “Tio” ima prijatan enterijer, prostranu baštu sa sjajnim pogledom na istorijski centar opštine, klasične i originalne ukuse (na primer, kokos) sladoleda na meniju i — neočekivano — zanatsko pivo.
Sledeći kafić se takođe nalazi van Starog Grada — estetski “Maestro” u Beogradu na vodi. Krenite od klasičnih ukusa đelata: čokolada, jagoda i pistaći, a ako organizam traži vitamine, naručite sladoled od breskve ili tropski sa ananasom.
Prostrani kafić na sprat (najodaniji sladokusci ga koriste kao kovorking — ovde ima dosta utičnica) u centru sa velikim izborom deserta, rashlađujućih smutija i sladoleda — sa ukusima banofija od banane, karamelnog latea, oraha i suvih šljiva, kao i sorbea — od maline, manga i šumskog voća.