Godina osnivanja: 1946.

Pastelni tonovi, stari izlog oivičen drvenim ramom i uporno odupiranje modernizaciji prve su asocijacije na poslastičarnicu ,,Zlata”, i, pored dobrih kolača, umnogome utiču na stalne mušterije da se ovde uvek vraćaju. Iako se odnedavno nalazi na novoj lokaciji, u Maksima Gorkog, iako je stari drveni izlog zamenjen novijim, a prepoznatljivi zeleni zidovi okrečeni, celokupan enterijer je prenet na novu lokaciju, pa slike, posuđe i vitrine pune kolača još uvek doprinose spokoju koji izaziva pastelni enterijer, odajući utisak kao da je vreme ovde stalo 1946, kada je poslastičarnica otvorena.

Radnju danas drži treća generacija porodice Spasojević, potomci prve vlasnice, Olge Spasojević, za koju bi se mnoge stalne mušterije zaklele da joj je ime Zlata. Zapravo, Zlata je bila Jevrejka ubijena od strane Nemaca uoči Drugog svetskog rata, a lokal, tada dečiju konfekciju, držao je njen muž. Nakon rata lokal je dobio muž Olge Spasojević i, na molbu Zlatinog muža, ime je ostalo isto, i stoji do današnjeg dana.

Jedan od glavnih razloga zašto se Zlata ističe među beogradskim poslastičarnicama je, kako smo već istakli, upravo ono odolevanje modernizaciji, pre svega u smislu recepture — ovde ćete naći širok izbor klasika kao što su Doboš torta, rum kocke i minjoni. Davne 1946. najzastupljeniji kolači bili su peciva, krempite, šampite i baklave, a tokom godina izbor je proširen, pa je obeležje poslastičarnice danas autentični izum — Diplomat torta, ali i Zlata šnit, a mušterije posebno hvale kesten pire, Argentina tortu i čokoladni mus, i, naravno, i posle svih ovih godina, šampitu. 

• Maksima Gorkog 87 • Instagram •