Majska ruta: tri spomenika i bivši koncentracioni logor u Beogradu Tematski vodič povodom 80 godina završetka Drugog svetskog rata u Evropi
Tekst: Ženja Tiškevič
Ova ruta je s jedne strane razlog da se prisetimo stravičnih događaja iz prošlosti. S druge, sjajna je mogućnost za one koji su odavno želeli da se upoznaju sa jugoslovenskim spomenicima, ali su mislili da moraju ići kolima negde daleko. S treće strane, ovo je zgodna jednodnevna tura kroz grad. Ruta predviđa pešačenje i kretanje javnim prevozom. Uzgred, ovo je verovatno prvi (a možda i jedini) Mapin vodič bez pregleda kafića i restorana. Ponesite vodu i hranu.
Logor Banjica
Na trgu Slavija ukrcajte se na autobus br. 59 ili 78. Siđite na stanici “Banjica”, do muzeja će vam trebati oko 5 minuta peške.
Ispred ulaza se nalazi prvi cilj ove rute: spomen-obeležje žrtvama logora, rad vajara Nikole Kolje Milunovića. To je zakrivljeni betonski zid sa masivnim oblicima koji kao da izbijaju iz centra kompozicije. Sa leve strane su urezani stihovi iz pesme Branka Miljkovića “Smrću me plaše, ponosna ptico bune”. Obratite pažnju na taj simbol — slobodoljubivu pticu, pojaviće na sledećoj lokaciji rute.
Logor se nalazio u kompleksu kasarne 18. pešadijskog puka. Prva grupa zatvorenika je dovedena u logor 9. jula 1941. Među njima su bili i četnici iz Ravnogorskog pokreta, i pristalice Narodnooslobodilačkog pokreta — neretka pojava su bili njihovi sukobi. Konflikti su nastajali i u administraciji logora — između nemačkih okupatora i lokalnih kolaboracionista.
Prema sačuvanim banjičkim knjigama kroz logor je prošlo oko 24.000 ljudi, međutim postoje dokazi da ti podaci nisu potpuni i da je logoraša bilo blizu 250.000. Na današnji dan utvrđena su imena preko 4.200 streljanih zarobljenika. Logor je raspušten 4–5. oktobra 1944. Memorijalni muzej je otvoren 1969. i danas se sastoji od dve spomen-sobe. U prvoj se nalazi istorijski deo sa fotografijama, dokumentima i ličnim stvarima zarobljenika; drugi je rekonstruisana zatvorenička soba.
Radno vreme: četvrtak — subota, od 10:00 do 17:00
Ulaznica: 300 RSD
Spomen-park Jajinci
Od Muzeja pešačite oko 15 minuta do stanice “Veljka Lukića Kurjaka” u Bulevaru Oslobođenja, uhvatite autobus br. 401 ili 402 i siđite na “Kefalonijskoj”. Vreme u putu: oko 20 minuta.
Vojnici nemačkog 64. bataljona su 15. jula 1941. počeli da dovode zarobljenike iz logora Sajmište i Banjica u Jajince. Tamo su ljude terali da sami sebi kopaju grobove, a onda ih streljali. Egzekucije su trajale do jeseni 1943. Prema različitim podacima, ovde je ubijeno između 65.000 i 80.000 ljudi.
Spomenik od poliranog čelika naizgled deluje apstraktno, međutim kad se pažljivije zagledate, prepoznaćete oblik goluba — simbola mira i slobode. Ideju dopunjuje spomen ploča pored sa stihovima Desanke Maksimović: “Ako su mi ruke polomljene, imam krila i njima kao ptica grlim vidike”.
Spomenik sovjetskim ratnim veteranima
Vratite se na stanicu i nastavite autobusom br. 401 do podnožja Avale. Vreme u putu: oko 10 minuta. Odatle do spomenika se pennjete peške 40-ak minuta. Ako vam ne prija pešačenje uzbrdo, možete presesti na autobus br. 400, koji ide do samog spomenika.
Ovaj spomenik ima tragičnu pozadinu. Sovjetska vojna delegacija je 19. oktobra 1964. došla u Beograd da prisustvuje proslavi 20. godišnjice oslobođenja jugoslovenske prestonice. Avion je izgubio visinu i udario u vrh Avale. Svi putnici i posada su poginuli.
Na mestu nesreće podignut je apstraktni bronzani spomenik — četiri ukrštene ravni, koje simbolizuju avionsko krilo. Obronak planine su namenski očistili od drveća za postavljanje memorijalnog obeležja. I u tome ima simbolike: spomenik kao da će zauvek viseti iznad grada.
