“Radim u Narodnom muzeju”
Ljubav prema umetnosti

Narodni muzej Srbije najveća je i najstarija  muzejska ustanova u Srbiji osnovana 1844. godine. U zgradu u kojoj se danas nalazi i koja je jedno od njegovih najprepoznatljivijih obeležja, Narodni muzej se uselio 1952. godine. Vremešna zgrada podignuta 1903. godine sanirana je u periodu između 2016. i 2018. godime nakon čega je Narodni muzej ponovo zablistao punim sjajom. Narodni muzej je jedno od neizostavnih odredišta turista koji posećuju Beograd, poznavalaca i ljubitelja umetnosti i istorije, porodica, učenika osnovnih i srednjih škola i studenata. 

Tekst: Lazar Tešić
Fotografije: Junona Slavina

Narodni muzej danas čuva preko 400.000 arheoloških i umetničkih predmeta u svojoj kolekciji, od kojih najstariji datiraju iz perioda paleolita. Muzej u svojim zbirkama čuva reprezentativna arheološka, numizmatička i umetnička dela najpoznatijih svetskih, srpskih i jugoslovneskih umetnika među kojima se nalaze Botičeli, Boš, Direr, Rubens, Rembrant, Dega, Sezan, Mone, Renoar, Gogen, Van Gog, Kandinski, Matis, Mondrijan, Pikaso, Krstić, Jovanović, Šumanović, Predić, Kostić, Petrović, Barili, Bukovac, Meštrović… 

Pored očekivanih izložbi, Narodni muzej ogranizuje i brojne edukativne programe u okviru kojih, kroz različite radionice i aktivnosti, nastoji da svoje posetioce i publiku, pogotovo one mlađe, zainteresuje za kulturno nasleđe.

MapaMag je bila gost Narodnog muzeja, a njegovi zaposleni obezbedili su nam lep i intiman obilazak stalne postavke, govoreći nam o svojim poslovima, zaduženjima, omiljenim kutcima u muzeju i najizazovnijim situacijama sa kojima se na svojim pozicijama susreću.

Sanja Lazić, restaurator

U muzeju radim skoro 30 godina. Radim u ateljeu za restauraciju i konzervaciju slika na platnenim i drvenim nosiocima, poslednjih nekoliko godina radim na starim majstorima tj. na holandskom i flamanskom slikarstvu. U toku moje karijere bilo je puno izazovnih restauracija. Kada radite na nekoj slici staroj 400, 500 godina, vi na njoj gotovo uvek možete zateći po nekoliko prethodnih konzervatorskih intervencija. Često nemamo adekvatnu dokumentaciju i anamneza koju uzimamo poprilično je otežana. Na nama je da odgonetnemo šta je original, a šta naknadna intervencija i zašto je ona urađena. Moj najznačajniji poduhvat je to što sam pretprošle godine utvrdila atribuciju slike koja je kod nas dugo vođena kao slika nepoznatog holandskog autora.

Slika na kojoj radim već duže vreme jeste slika iz 16. veka, jedna je od najstarijih slika inventarisanih u muzeju, a dobijena je na poklon u drugoj polovini 19. veka. Reč je o slici flamanskog slikara Jana Sandersa van Hemesena, čija je konzervacija bila izuzetno problematična. Takođe, trenutno radim i na jednom ,,mlađem“ delu,  sa kraja 18. veka, a u pitanju je francuski slikar De Mara.

Omiljeno mesto u muzeju mi je upravo naš atelje. On mi je poput druge kuće. Što se omiljenih dela iz stalne postavke tiče, najemotivnije sam vezana za jugoslovnesko slikarstvo 20. veka.

Dena Babajić, muzejski edukator

Kao muzejski edukator, kustos u odeljenju za rad sa publikom i odnose sa javnošću, ovaj posao radim od 2018. godine. Moje radno okruženje su naša stalna postavka i temetske izložbe u muzeju. Rad je dinamičan, bez obzira da li dane provedemo u planiranju i pripremama progeama ili imamo unapred zakazano stručno vođenje za decu ili odrasle, ili radionice, što znači da nekoliko sati provedemo u razgledanju i u priči o različitim delima, tumačenju stalne postavke, a nakon toga ako je radionica u pitanju druženje nastavljamo u prostor predviđen za te altivnosti, gde prelazimo na praktičan rad. Moj zadatak je da sve ono što se čuva u muzeju oživim, da ga protumačim posetiocima koji su tu i da na kraju sa njima uradimo nešto kreativno kako bi još bolje razumeli određeni muzejki predmet ili fenomen. Iskustva sa radionicama su odlična. Lično, više volim rad sa decom, taj deo posla smatram izuzetno zanimljivim iako je rad sa odraslim poseriocima izazovniji. Najveća vrlina ovog posla jeste njegova lepota koja se ogleda u kontinuiramoj usredsređenosti na fantastične predmete i njihove priče kao i dinamičnost. Svaki dan je drugačiji, pun prilika da radim sa mladim ljudima. Istovremeno dinamičnost ume da bude i mana jer ovaj segment posla ume da bude fizički naporan, a što se rada sa mladima tiče, odgovornost ume biti velika. U svakom slučaju posao je itekako lep. Radim na svim delovima postavke i svaki prostor u muzeju mi je podjednako drag, ali što se tiče perioda koji mene najviše interesuje, koji najviše volim da istražujem i o kom najviše čitam jeste srednji vek, pre svega zbog širine i nepreglednih mogućnosti (on obuhvata arheološke predmete, umetničke predmete, primenjenu umetnost i književnost).

Marija Đorđević, PR

Ja sam PR Narodnog muzeja i saradnik za odnose sa javnošću. Najizazovnija stvar u mom poslu je komunikacija sa publikom, odgovaranje na njihove potrebe i to kako da sadržaj koji osmislimo i kulturno nasleđe koje baštinimo učinimo prijemčivim, dostupnim i pozivajućim za sve kategorije publike koja je raznolika. Potrebno je obratiti im se i pristupiti im strateški, kako bi kulutrno nasleđe i za njih postalo relevantno, jer ono svoju svrhu nalazi u saživotu sa ljudima. Najveća vrlina ovog posla je u kontinuiranim novim saradnjama sa kustosima, restauratorima, konzervatorima, edukatorima, sa svim odeljenjima muzeja, kao i potreba da se jasno definiše poruka muzeja i usmeri ka određenoj ciljnoj grupi. Jedno od meni najdražih mesta u muzeju jeste galerija jugoslovenskog slikarstva, što zbog ličnih afiniteta, što zbog određenih istraživanja kojima sam se nekada bavila. Pored toga, jako volim muzejski kafe i bilo bi mi drago kada bi on postao prostor za razbijanje muzejske tišine.

Petar Petrović, muzejski savetnik

Radim kao kustos Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka. U Narodnom muzeju radim 26 godina. Najizazovnije stvari sa kojima sam se za ovoliko godina rada u muzeju susretao jesu sistematično prikupljanje, čuvanje i izlaganje. Upravo tim redom. Vi morate znati šta za muzejski zbirku birate, kako i u kojem obimu izlažete. Ono što je u muzeju izloženo je najčeće ono što je najbolje, odnosno najreprezentativnije za jedan narod koji ima ovakvu istoriju. Naš zadatak ovde jeste da povežemo likovne kvalitete, stilove, epohe, autore i događaje. Stojimo u delu muzeja koji se nalazi naspram spomenika kneza Mihaila, a evo upravo ovde, s druge strane možemo videti sliku Đure Jakšića ,,Knez Mihailo na odru“ . Ono što smatram najvećom vrlinom svog posla jeste prilika da vidim malu decu koja dođu u muzej i sama krenu ka nekoj slici, bivaju privučeni, a posebno zadovoljstvo je kada vidite da vi, vašom pričom i vašim pristupom animirate decu i sve di ona žele ponovo da se vrate u muzej. Moje omiljeno mesto u muzeju – ispred slika. Ako bih birao specifičnije, to bi bilo istorijsko slikarstvo.

Gordana Grabež, operativni direktor

U Narodnom muzeju sam prisutna 20 godina. Najpre sam dugi niz godina bila volonter u arheološkom odeljenju muzeja , zatim radila kao saradnik za odnose sa javnošću, a od 2013. radim na poziciji operativnog direktora. Najveći izazov u toku rada u muzeju jeste proces koji je prethodio i sam proces sanacije Narodnog muzeja koji je završen 2018. godine. Dobre strane mog radnog mesta su te što intenzivno sarađujem sa svim svojim kolegama, što sam uključena, na moje veliko zadovoljstvo, u sve muzejske aktivnosti, što znam šta se dešava i na koji način mogu da pomognem i doprinesem realizaciji na opšte zadovoljstvo svih nas. Kao jednu od mana koju identifikujem kao manu ovog radnog mesta i sistema po kome funkcionišu ustanove kulture jeste to što vrlo često nemate mogućnost da motivišete zaposlene. Ograničeni smo budžetom, finansijskim planom i vrlo često niste u stanju da sprovedete u delo stvari koje ste zamislili.

Arheološki deo je moj najdraži deo, deo u kome se osećam najprirodnije, budući da sam arheolog po obrazovanju i da se time bavim dugi niz godina, to je nešto čiju vrednost jako lako identifikujem. Ponosna sam na standarde koje Narodni muzej i moje kolege imaju, na to što se vodi računa šta ulazi u zbirku Narodnog muzeja, šta je vredno da bude deo kolekcije muzeja, a šta ne zavređuje da uđe u nju. Bitno nam je da, kada nešto ulazi u zbirku muzeja, to zaista bude izuzetno kulturno dobro i vredan predmet. Takođe sam ponosna na predmete koji u Narodni muzej dolaze iskopavanjem, mi smo prva institucija na teritoriji Republike Srbije koja je počela da vrši arheološka istraživanja. I dan danas postoje arheološka istraživanja koja vodi Narodni muzej, kako bi upotpunili svoje zbirke i došli do novih saznanja vezanih za periode koje istražujemo.

Muzej ima aktivnosti za mlade koje su veoma uspešne, međutim, programi i radionice za starije slabo su posećene i na tome aktivno radimo.

Renovirane kancelarije kompanije Nestle

A3 Architects odaje počast Beogradu