Jedina planina na području Beograda je verovatno glavna prirodna znamenitost prestonice. Beograđani redovno dolaze ovde da se odmore u prirodi, spreme roštilj i uživaju u zanosnom pogledu na grad i Šumadiju. Već od 1. maja autobus br. 400 će ponovo saobraćati do samog vrha planine, pa će put za Avalu biti još jednostavniji. Pričamo vam šta raditi na Avali i šta videti, gde popiti kafu, a gde ručati.
Gde se prošetati
Turizam na Avali se razvijao od početka prošlog veka, ali osim staza koje su tada uređene, na planini ima i dosta onih nesređenih, pa čak i opasnih staza — da biste prošetali nekima od njih, možda će vam trebati posebna oprema. Na divljim stazama sasvim je moguće sresti retke, zaštićene životinje, uglavnom ptice: kopca, medonosca i zelenog detlića. Još je lakše naići na planinski izvor: voda sa najpoznatijeg, Savinca, nekada se koristila u Vajfertovim pivarama, ali više nije pitka. Napušteni rudnici su takođe haotično razbacani po planini — najjednostavniji put vodi do takozvanog “Rimskog bunara“, ali budite oprezni: rudnik nije ni na koji način ograđen. A za opušteniji odmor, u blizini TV tornja postoje opremljeni prostori za piknike i pečenje roštilja.
Šta videti
Dve glavne znamenitosti planine jesu Spomenik Neznanom junaku i Avalski telekomunikacioni toranj. Spomenik posvećen svim palim junacima iz doba Velikog rata je bio sagrađen 1938. prema projektu hrvatskog i jugoslovenskog vajara Ivana Meštrovića, čije je delo i Pobednik na Beogradskoj tvrđavi. Monumentalni mauzolej od crnog granita je izgrađen u stilu neoklasicizma — unutra posetioce dočekuje osam karijatida visokih 4 metra u različitoj nošnji jugoslovenskih naroda.
Još jedna bitna lokacija je hotel “Avala” u blizini mauzoleja. Izgrađen je 1928. po projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog. Zgrada kombinuje elemente modernizma i srpsko-vizantijskog stila, posebnu pažnju privlače raskošni lukovi i stubovi sa kapitelima. I, naravno, dve skulpture sfingi na ulazu, delo još jednog ruskog emigranta, umetnika Vladimira Zagorodnjuka. Donedavno se ovde u simpatičnoj bašti uživalo u kafi i ukusnim zalogajima, ali sada je hotel zatvoren, njegova budućnost je neizvesna.
Kako bi se podigla najviša građevina u Srbiji i na Balkanu, telekomunikacioni toranj Avala, bilo je potrebno 5 godina i više od 4 hiljade tona armiranog betona. Projekat je završen 1965. godine, a 1999. godine kula je bila uništena u NATO bombardovanju. Pre urušavanja kula bliznakinja u Njujorku, Avalski toranj je bio najviša ikada srušena zgrada na planeti. Rekonstrukcija je počela 2006. godine, a 2010. Beograd je ponovo dobio jedan od svojih glavnih simbola. Novi toranj je visok 204 metra, što je za dva metra više od originala. Osmatračnica sa stacionarnim teleskopima nalazi se na nadmorskoj visini od 122 metra — sa nje se pruža veličanstven pogled na Šumadiju i najbolji mogući pogled na Beograd.
Gde popiti kafu
Na spratu ispod osmatračnice nalazi se kafić sa panoramskim pogledom i jednostavnim jelovnikom, uglavnom sendvičima. Cene su, blago rećeno, previsoke, ali ako vam je cilj da uživate u kafi sa zanosnim pogledom, naručite moku ili osvežavajući fredo kapućino i neka vam je merak.
Gde ručati
Mitrovićev dom
Odmah u podnožju kule nalazi se restoran “Mitrovićev dom”. Jeste da se smestio u novoj kući, ali je kopija najstarijeg planinarskog doma u Srbiji koji je izgoreo 2012. godine. Na meniju su uobičajena jela tradicionalne srpske kuhinje i par specijaliteta, na primer butkica u sosu od rena, teletina ispod sača i jagnjetina u mleku.
Još jedan planinarski dom sa restoranom, “Čarapićev Brest”, bio je izgrađen sredinom prošlog veka, na mestu gde je, prema legendi, srpski vojvoda Vasa Čarapić pozvao stanovnike obližnjeg sela na pobunu protiv Osmanlija. Ovde možete okusiti teleće pečenje, medaljone sa pečurkama i “veselog Šumadinca” — prženi svinski file, punjen sirom i domaćim suvim vratom.